Danas delimo korisne uvide za HR svet u vezi sa učenjem jezika u korporacijama koje smo prikupili na HR dogadjaju Berlitz škole stranih jezika u Novom Sadu. Hvala Neveni Stanisavljević na ekspertizi i učesnicima panela Vladanu Buhi, Branki Mijatović, Ivani Kovačić i Vladimiru Damnjanoviću na nesebično podeljenom znanju. Evo koja smo zapažanja pokupili:

Politikom učenja stranog jezika koju donosi kompanija može se uredjivati nivo znanja koji je poželjan ili obavezan za zaposlene. Ovakav sistematičan pristup se ne oslanja na želju ljudi za usavršavanjem, što je naročito važno ukoliko je strani jezik zvanični jezik organizacije.
.

Kompanija može imati različite mehanizme kojima svoje zaposlene stimuliše da uče jezike, npr “jedna godina – jedan nivo” i to uz prisustvo na 70% časova u toku tog ciklusa. S druge strane, svi panelisti se slažu da je interna motivacija najvažnija, te da je garancija realnog napretka osobe kada je učenje i korišćenje stranog jezika u pitanju

U nekim od kompanija učenje jezika je opcija koja postoji, ali se na priključivanje pojedinca kursu gleda kroz prizmu lične odgovornosti. Desava se da se otvori mogućnost napredovanja, ali da zbog neznanja jezika zaposleni ne može na višu poziciju.

 

Takav zaposleni je sam sebe kaznio. Pored interne motivacije zaključuje se da je i svesnost pojedinca važna za učenje jezika.

Zanimljivosti koje

bismo izdvojili…

Zanimljivost koju smo čuli od kompanije kod koje je znanje engleskog jezika “must have” jeste da zaposleni samostalno izražavaju želju za učenjem jezika češće kada smatraju da zaostaju i žele da sustignu i dokažu se. Kada je motiv uspeh ljudi najčešće već dolaze sa znanjem jednog ili više jezika jer su to već ranije percipirali kao neophodno za rad i napredovanje.
Profesionalci Berlitz škole stranih jezika dodali su da je veoma poželjno i učinkovito da pojedinačni ili grupni časovi jezika budu u radno vreme. Panelisti su još dodali da je zaposlenima najlakše da se posvete učenju rano ujutru kada su sveži ili na samom kraju radnog vremena kada su gotovi sa radnim zadacima.

 

Finalni zaključak bio je da pojedinačne i grupne časove treba organizovati uz odredjenu dozu fleksibilnosti, kao i to da je “1 na 1” i dalje prepoznat kao najkvalitetniji metod učenja stranog jezika. Ipak, panelisti su potvrdili da je u kompanijama ovaj način rezervisan za Senior menadžment.
Kao prva pomoć u učenju jezika bilo je pomena i o internim odeljenjima sa ovom namenom, kao i o peer-support pristupu pri kojem stručnije kolege razgovaraju sa članovima tima i pomažu im u prevazilaženju barijera.
Prof dr Ivana Kovačić podelila je zanimljivu anegdotu. Ona je prilikom deseminacije rezultata naučnog rada rešila da ih prezentuje deci u vrtiću. Tema rada je bila buka i vibracija. Simpatičan detalj je da su deca prvo pitala kako se na engleskom kaže buka i zvuk.

 

Zasigurno, roditelji i globalizacija utiču na naše najmladje.
To je svakako dobra vest za njihovu poslovnu budućnost.
Za kraj, još jedna korisna informacija koju smo čuli od domaćina ovog HR skupa Berlitz škole stranih jezika jeste postojanje Virtuelne učionice putem koje svi mogu učiti jezike udobnije i u vreme koje im odgovara.

 

Jedan od predloga za rešavanje barijera “znam ali ne govorim odredjeni jezik” jeste intenzivni Berlitz kurs – 5 dana po 12 sati. Panelisti su potvrdili da je program kod pojedinaca u njihovim kompanijama napravio željeni pomak.